Kako nastaje majčino mleko?

“Kad žena ostane u drugom stanju, hormoni šalju poruku specijalizovanim endokrinim ćelijama koje se nalaze u predelu alveola da će uskoro biti potrebno da stvaraju mleko i pomeraju ga u mlečne kanale,” jednostavnim rečnikom objašnjava proces nastanka majčinog mleka dr Loren Levin, profesorka pedijatrije na Kolumbiji. “Nakon porođaja, to se intenzivira, a telo zatim “prikuplja” sastojke za stvaranje mleka iz krvi žene i sintetiše ih u mlečnim žlezdama.”

Mlečni kanali i žlezdane ćelije su deo normalne anatomije dojke, i žene se rađaju sa njima. One se povećavaju tokom puberteta (zbog čega grudi rastu), a zatim i tokom trudnoće i u ranoj fazi dojenja (kada grudi takođe rastu). Ali, iako anatomski gledano grudi žene imaju sve “delove” potrebne za stvaranje mleka, to se ipak ne dešava sve do sasmog kraja trudnoće i porođaja. “Kada mama koja je upravo rodila bebu tu bebu zagrli i privije na grudi, nervni završeci šalju mozgu singal da oslobodi hormone (prolaktin i oksitocin) koji telu kažu “mleko, brzo”. I upravo to je razlog zbog kojeg je važno da beba počne da sisa što je pre moguće. Sam taj čin stavljanja bebe na grudi i trenutak u kojem beba uzima bradavicu u usta i počinje da sisa, pokreće lanac događaja u telu žene,” objašnjava dr Levin.

Majčino mleko bogato je hranljivim i gradivnim materijama koje su neophodne novorođenčetu u prvim mesecima života. Nauka još nije u potpunosti uspela da objasni kako “rade” različite komponente majčinog mleka, ali zna se da funkcionišu zajedno i da su za bebu neprocenjivo značajne.

Poznato je da majčino mleko prolazi kroz ti različite faze i da menja izgled i sastav kako beba raste:



Prvo mleko, kolostrum, koje se stvara u danima pred porođaj i tokom nekoliko dana nakon porođaja bogato je imunim molekulima i šećerima koji su neophodni da bi bebin sistem organa za varenje mogao da počne da funkcioniše kako treba.

Mnoga istraživanja ukazuju da je dojenje važno za razvijanje bebinog imunog sistema. Kad mama koja doji dođe u kontakt sa infektivnim agensima iz okruženja, njen organizam stvara antitela, koja onda dojenjem stižu i do bebe. Osim toga, majčino mleko bogato je i enzimima koji pomažu varenje i imaju antizapaljenska dejstva, a pospešuju i rast dobrih bakterija u crevima, što smanjuje rizik od alergija.

Ipak, ono što je zaista čudesno kad je reč o majčinom mleku jeste činjenica da se ono neprestano prilagođava – promenama u telu majke i potrebama bebe. Kako mamini hormoni variraju u toku dana, variraju i oni u mleku. A kad se beba razboli, raste udeo imunih molekula u majčinom mleku, čak i ako je mama zdrava.

Prelazno mleko je kremastije od kolstruma i ima više masnoća. I to je samo još jedan dokaz da je žensko telo čudo – samo da ili pet dana nakon porođaja učiniće toliko toga da bi beba koju je upravo donelo na ovaj svet mogla što bolje da iskoristi sve sastojke mleka.

Na kraju, desetak dana nakon porođaja, nastaje zrelo mleko i traje sve dok beba ne prestane da sisa.

Za razliku od kravljeg mleka koje sadrži mnogo kazeina i malo proteina nalik na one iz surutke, majčino mleko sastoji se uglavnom od proteina nalik na one koje sadrži surutka, i malo kazeina.

Izvor: mamaibeba.com