Mi smo se 17 godina borili sa sterilitetom i prošli 15 neuspelih trudnoća… i onda su na svet došla dva dečaka..

Šta je to biti sretan i prestravljen u istom momentu? Shvatiti da više nisi odgovoran samo za sebe.



foto . privatna arhiva naše čiteteljke !

16- tog juna neke tamo godine daleke uzbudjeno sam otišla do apoteke , test, minuti ko godine i eto su dve crte…. sada kada se setim toga rekla bi da je taj dan bio kompletno sretan dan a posle njega nizali su se lepi , manje lepi i tužni dani…

Te dve crte sam posle toga videla još 14 puta, doduše nekada su te dve crte bile u vidu nalaza krvi ali svi su se završavali isto, sa puno suza….

Vreme uvek učini svoje … , pa ogrubiš , navikneš , naučis, i da porasteš, stvoriš tako neki odbrambeni mehanizam da ne boli, a da i nisi više “mali “pa ti godine ne dozvoljavaju da ispoljavaš javno svoju isfrustriranost, bol, tugu . A boli, ipak, uvek boli .

Boli najviše kada si sam… i da svakako bi dodala živiš … svo to vreme taj maraton… ti živiš , radiš, jedeš ,planiraš , slaviš nove godine , rodjendane,putuješ letovanja , zimovanja , prolaziš kroz svakodnevnicu, razne proslave , izleti, kuvaš, brišes, kupuješ poklone , tražis po 100 put odgovarajuće salonke, ideš na koncert , posećujes pozorište , čitaš , crtaš , kurs engleskog, šijes, ….. i svakog – SVAKOG dana kada otvoriš oči pomisliš isto!!!!!! Život ne stoji ne čeka , čekaš i stojiš ti!!!

Umorna sam , izmučena ,slomljena, i nasmejana u istim momentima a opet idem dalje.. . Sada kada pogledam ovih naših kusur i , zajedničkih godina eee svašta smo prošli. Sve te godine .

Imala sam sjajnog ginekologa ženu punu vedrine , osmeha lepih i ohrabrujucih reči verovala je sa nama da će uspeti , bila uvek tu da ohrabri kada bi se iz skupih ma preskupih klinika vraćala slomljena … predlagala i ona svašta , odradila sve što je mogla u to vreme … ali ništa i pored svih privatnih klinika stručnjaka naravno i trava i tinktura, i bezbroj inekcija nikako… i kada zatrudnim moje telo nije moglo više od 5,6 nedelja da izdrži .

Probali su/smo sve …

I onda dodje famozni oktobar 2015 dan koji je promeni sve iz korena…. kuma mi ubedjena da sam trudna, ni danas ne mogu objasniti kako je došla ona do toga , donosi test koji ja naravno u startu odbijam da uradim, ženski inat, strah,bes , bol, … sve može stati u te dve reči nema šanse!!!!

Spontano sam ostala trudna samo jednom i posle tog pobačaja i to je bio podvig ali uspevalo je uz stimulacije ,hormonske terapije i vantelesne oplodnje zato mi je delovalo nemoguće… kada je otišla kući vuče me nešto ka onom testu… dve crte…. neverica sreća i tuga jer bice opet poraz !!!! A možda neće — smejem se plačem, ridam, smejem se ,vrištim, ćutim, Bože niko ne može razumeti ludosti osim žena koje prodju ovo… možda ovaj put uspe…plačem, hrabrim sebe , plačem idem oprati kosu biće mi bolje, kafa , plačem i smejem se istovremeno, pevam , gledam u jednu tačku , vrištim sa kumom zajedno preko tel razume se…. Sve ove oscilacije su u trenu … ali gori ta neka nada uvek…

Kada je prošao taj ludi dan odlučujem se za mog ginekologa u mom gradu jer sam u tom momentu osetila da je tako najbolje i potvrdjujem trudnoću , svi smo šokirani ostali kada smo došli do 8 nedelje …..stižemo i do onog Srceeee kuca.. nestvarno..

I kreću , dani ko godine, doktorka mi uvodi terapiju nižu se razne komplikacije ali ih ona sve rešava, uvek je bila nasmejana to me je držalo taj njen osmeh! Sećam se ležim u bolnici i tačno ujutro znam kada stiže ori se hodnik njenim smehom uvek raspoložena vedra baš onakva kakav Ginekolog treba biti !!!

Sve faze je prošla samnom a bilo ih je! Nikada se nisam osećala loše niti me je postidela … a imam godina već , oko mene sve trudnice 22,23 pa jedna od 28 i onda ja matorka , u nekim momentima osećam se strašno matoro…. u nekim mlado … osciliraju mi ta osećanja nije me briga , važno je , nije važno , rekla mi je da ležim… ležim..ležim…

loading...

Tačno 7 meseci ležanja..i 32 kg viška , bolnica,kuća,bolnica , kuća… poslednjih 5 nedelja ležim u bolnici konstantno uspevamo pregurati 37 nedelju… porodjaj … budim se donose mi bebu gledam ja njega on mene i tu je sve počelo..

I danas se pitam kako je došlo do toga i uvek kažem MOJE ČUDO …. ali ne bi ovo bilo interesantno da posle dve godine isto tako nenadano , iznenada i potpuno neplanirano nije došao još jedan plavi dečak. I on nam je naravno zadao malo muke ali isti ginekolog , terapije ležanje i uspeli smo!!!

Bog mi je dao dva plava momka evo jedan trčkara oko mene i neda mi da pišem a drugi me gleda iz kolica .. Neko to od gore piše, nije do nas, nikada nije do nas. Biti mama u 40- tima , što da ne! Gledam otpusnu listu .. drugo dete iz 17-te trudnoće 15 spontanih pobacaja…..i td i td… mnogo njih se zaustavilo na tim rečenicama u otpusnoj listi neki su me samo pogledali, neki su prokomentarisali, neki pitali kako….

hm Nikada ne stavljajte tačku neka to uvek bude,

Jedna lepa priča za sve koji vole srećan kraj ☺️…. ili početak…😊😊😊😊

BRAVO LAVICE , SVA SAM SE NAJEŽILA ! TO JE ŽENA MAJKA KRALJICA !