Da li mama zavoli bebu čim je ugleda?

Većina budućih mama smatra da će se ljubav između nje i bebe roditi automatski, na prvi pogled. Da li je baš uvek tako?

Priprema budućih mama pre rođenja bebe je uobičajena i odvija se na nekoliko nivoa. Tako neke od budućih mama čitaju literaturu, razgovaraju sa iskusnijim roditeljima, upijaju njihova iskustva i savete. Druge, nasuprot tome, upravo od takvih brižnih saveta svoje okoline žele da se izoluju, jer smatraju da će se time opteretiti, pa radije biraju da svoje iskustvo steknu samostalno.

Često buduće mame obezbeđuju “tehničku podršku” kupovinom unapred kreveta za bebu, igračaka, pelena… Brojne su i one koje upravo to izbegavaju, jer misle da će tako “ureći” rođenje deteta. Neke mame unapred organizuju bake, dede, tatu… a neke mame ne. Ipak, bez obzira na brojne razlike, većina mama podleže opštim zajedničkim zabludama. Jedna od njih jeste da će se ljubav između mame i bebe roditi na prvi pogled. Slično je i sa zabludom da će svaka mama odmah umeti da raspozna šta koji plač njene bebe znači, i da će umeti da prepozna sve njene potrebe.

Ove romantične predstave uopšte ne moraju biti tačne. Mnoge mame će posvedočiti da im je bilo potrebno izvesno vreme da upoznaju svoju bebu, a sa tim upoznavanjem da je i prihvate. Tek kada su postale sigurnije u sebe,uspevale su da se lakše prepuste emocijama i prema bebi. Zaista, prve nedelje sa bebom mogu biti veoma stresne, ispunjene brigom i strepnjom. U takvoj atmosferi, kod roditelja preovlađuje strah da li je sa detetom sve u redu, i da li oni čine sve što je potrebno. Uz nespavanje, nervozu, suočavanje sa potpuno novim izazovima – emocije ljubavi nisu toliko izražene.

I bebe nisu baš oduševljene



Takođe, u prvim mesecima, bebe ne reaguju onako kako mame ponekad očekuju. Naime, dok one ulažu maksimum svog znanja, vremena, truda… bebe se ponašaju uglavnom isto. Plaču, jedu, obavljaju fiziološke potrebe, spavaju. Odnosno: na samom početku, ni bebe ne pokazuju posebno oduševljenje kada ugledaju mamino lice. Zašto?
Beba najpre ne razaznaje lica, a zatim, oduševljenje izostaje – kako tumače brojni autori, i zbog toga što uglavnom mame ispunjavaju bebine potrebe, pa beba upravo to lice i očekuje. Odnosno, ona ne pokazuje svoje zadovoljstvo na neki vidljiv, očigledan način. Smatra se da je za mamu dovoljna nagrada za trud ako beba lepo napreduje i ne plače. Ipak, to mnogim mamama nije dovoljno. Sve to doprinosi da se ponekad ljubav između mame i bebe dogodi naknadno, a ne na prvi pogled.

Sigurnost u roditeljskoj ulozi

Žene koje posle porođaja dožive postporođajnu depresiju, takođe nemaju iskustvo ljubavi na prvi pogled. Kako se budu više upoznavale sa svojom bebom i osećale sve sigurnije u svojoj roditeljskoj ulozi, tako će se i emocije ljubavi pojačavati. To što se u društvu o ženama sa postporođajnom depresijom ne priča dovoljno, ne znači da one ne postoje, niti da su one manje sposobne da budu divne mame. Jedna od teških, i potpuno neosnovanih predrasuda, jeste i ta da ove mame zapravo nisu želele dete, pa je to uzrok njihovog stanja. Ipak, postporođajna depresija nije ništa sramotno niti neobično, već pojava koja je i medicinski objašnjiva.

Okružene ovakvim predrasudama, kod žena se javlja osećaj krivice, nesigurnosti i nezadovoljstva svojom roditeljskom ulogom. Odgovarajuća priprema za ovu vrstu problema, kao i edukacija koja bi iskrenije govorila o roditeljstvu i njegovim zabludama – u našem društvu, nažalost, još uvek ne postoji.
Jasno, svaka mama zna da, kada se jednom pojave, ove emocije ostaju trajne, i prate ih do kraja njihovog života. Tako, čak i one mame koje u samom startu nisu imale iskustvo ljubavi “na prvi pogled” sa svojom bebom, stekle su iskustvo ljubavi zauvek.

izvor.yumama.com