veljače 22, 2018
Moja trudnoća je bila odlična, nikakvih komplikacija nisam imala sve do 25. septembra, kada mi je u 05:30 h pukao vodenjak. Bila sam u 33. nedelji i nikako nisam smela da se porodim. Na putu do bolnice mi je svašta prošlo kroz glavu, bila sam jako uplašena. Doktorica me je pregledala i potvrdila činjenicu da je pukao vodenjak, ali sam ostala na odelenju uz strogo mirovanje. Bila sam prestravljenja, voda je iz mene tekla čak i kada se nisam pomerala. Sutra dan sam sanitetom prebačena u Niš, jer u mojoj bolnici ne postoje toliko dobri instrumenti za prevremeno rođenje bebe.
Jasno su mi stavili do znanja da ću se prevremeno poroditi, ali smo se trudili da izdržim što više kako bi beba bila u stomaku što duže. Na odeljenju je bilo žena koje su izdržale i po mesec dana sa naprslim vodenjakom, ja nisam bila te sreće. Posle pet dana, 28. septembra, dobila sam infuziju kako bih se porodila, jer plodova voda koje je bila u mom stomaku nije bila dovoljna bebi.
Narednog dana u 04:00 h sam dobila prve bolove, u 14 h sam na svet donela malog Vuka sa 2050 grama i 46 cm. Prebačen je u Dečiju kliniku na odelenje intenzivne nege gde je bio prvih nekoliko dana. Ja sam pravo iz porodilišta došla kod njega. Plašila sam se, ali sam mu verovala…
Na tri sata sam nosila moje mleko koje su mu sestre davale, kasnije sam mu i ja preko šprica i sonde davala svoje mleko. Zbog njega je i brzo napredovao. Kalirao je i prelezao žuticu, sve smo to pobedili, pa je došlo vreme da idemo kući. Moj suprug Miloš i ja smo se bojali, ali smo prvi put posle devet dana svi ponovo bili na okupu. Naša ljubav je pobedila, Vuk je brzo napredovao i sada, posle četiri meseca, on ima 6,5 kg.
Želim da poručim svim budućim mamama da uživaju u trudnoći i da ne rade previše iako to mogu. To su samo vaših devet meseci koje bi trebalo da provedete baš onako kako vi želite!
Mama Julija Milenković
0 komentari:
Objavi komentar