ožujka 29, 2019
foto.privatna arhiva naše čitateljke .
Pratim vas od kako sam ostala trudna, čitala sam sve priče i iskustva drugih mama. I uvijek sam zamisljala kako li će moja priča da izgleda.
Muž i ja smo dosta mladi. Zaljubili se, on hoće odmah da me ženi ja naravno pristajem odmah. Pravimo mi svadbu, svi nam govore da smo ludi. Pa gdje ćete tako mladi, pa uništavate sebi život, nema šta nam nisu govorili. Ali nas dvoje nikoga ne slušamo idemo ka svom cilju.
Napravili smo divnu svadbu, sve je bilo savršeno. Nakon svadbe naravno svi te pitaju kada će dijete, govorili smo ma čekaćemo mi malo nećemo odmah. I tako je prošlo neko vrijeme nas sve više vuče želja da imamo naše malo pile. I odlučimo se brzo na taj korak.
E tu sve počinje.
Prvi mjesec, ništa. Razočarenje za oboje. Muža vec uhvatila panika govori hoće da ide doktoru kako je nesposoban, kako je možda neplodan, zabrinuo se on, smirim ja njega nekako. Reko čovječe pa ljudi godinama ne mogu imati djecu, ti se uspaničio nakon prvog pokušaja. Nakon tog mjeseca, trebam ja dobiti za nekoliko dana. Ja kao da imam neki osjećaj da sam trudna. Kažem mužu da ode da kupi test. Uzeo on test došao kući, čekamo nas dvoje hoće li se pojaviti ta druga crta. Ono ništa. Najjače što meni još ni kasnilo nije ali ja radim test a znam da još i ne može ništa da pokaže. Išao je muž tako par dana svaaaki dan da uzima po par testova jer ja imam taj neki osjećaj da jesam trudna.
Sve dok u apoteci žena nije pitala šta mi radimo sa toliko testova. Tad me je bila sramota više nikada nismo ušli u tu apoteku. I kasni meni jedan dan odmah ja kod ginekologa. Ja tamo, kaže ona meni ne može se plod vidjeti. Idem kući sva razočarana i opet kupujem test. Ja kući radim test muž na poslu. Kad ono dvije crte. Zovem muža, nas dvoje ne možemo biti sretniji.
Trudnoća je prosla odlično, kao i da nisam bila trudna. Povratila par puta samo. Stomak se pojavio tek u sedmom mjesecu. Imala sam baš malen stomak cijelu trudnoću.
Bliži se tako termin. Čest odlazak doktoru me više smorio, ne mogu doćekati da naša kćerkica dodjee, da je upoznamo. Da osjetim njen miris, da je mazim i pazim.
Došao je i termin ja se osjećam kao da nisam trudna. Sve radim po kući, ribam kačim zavjese da sve bude čisto kad bebica dodje. Čak sam i baštu kopala. Svi mi govore da sam luda, treba da se smirim. Ali ne, ja sam ubjedjena da ću tako imati lakši porod. Cijelu trudnoću sam sebe ubjedjivala da to nije strašno i da ne boli toliko jako kako žene pričaju.
Prošlo je tri dana od termina. Ja kod kuće sama, od muža tetka mi donjela večeru. Ja jedem tako punjene paprike i čekam muža da dodje sa posla. Kako sam ih pojela zaboli mene stomak. Mislim se tetka sta si mi dala, ne valjaju paprike. Taj dan sam non stop išla u wc na broj dva. Mislim pokvarila sam stomak.
Pola deset naveče, presječe mene stomak. Uh reko ne znam da li je od paprika ili stiže naša princeza.
Ništa čekam ja muža do 2 naveče da dodje sa posla. Trpim ja bolove, lagani skroz. Došao on reko ne znam.
Možda sam se krenula poradjati. On se uspaničio hoće odmah da idemo u bonicu. Ma reko neću čekam da me baš zaboli. Iiii čekamo mi tako do 4 da mene JAČE zaboli. I nikako dočekati, sve mene to lagano. I nagovori on mene da idemo. Došli u bolnicu doktor kaže pet prstiju otvorena brzo ćes. Ja idem za njim govorim neću ja brzo ništa me ne boli. Hoće hoćeš do jutra ćes se poroditi. Ma neću ubjedujem ja njega.
Klistirali oni mene. Ja u wc kad puče vodjenjak. Babica me požuruje porodićeš se na šolji. Ma neću ja još, govorim njoj.
Da zalijem solju ono pokvareno ne radi. Penjem se ja tako na šolju da popravim vodokotilic, sramota me onako da ostavim. Popravila sam ja to, dobro pa me nije babica vidjela kako sam se popela a samo što se nisam porodila.
Dolazi doktor kaze 9 prstiju otvorena aj u radjaonu. Ja ne vjerujem zašto me ne boli jače.
Dolazi babica govori vidim glavu napni se par puta i eto bebe. Ja i dalje nisam svjesna da se poradjam. Napnem se ja tako par puta, krenulo mene boliti jaače.
Čujem govore mi to je to samo još jednom jako se napni, sjeku me, ne osjećam ništa, samo olakšanje. Stavljaju mi moju kćerkicu na mene. Pa Bože ima li šta ljepše od nje.
loading...
Brzo sam se oporavila, ovo pišem dok moje malo pile pajki kraj mene.PORUKA ZA MAME
Želim svim budućim mamama da poručim da samo razmišljaju poziitivno. Ja sam sebe ubjedjivala da me porodjaj neće boliti. Tako je i bilo. Slušala sam razne priče kako umireš od bolova. Ali ne ja sam svima govorila da mene neće boliti. Ne znam da li je to uticalo da imam tAko lak porodjaj. Želim vam svima da se lako porodite kao i ja. Pozz od moje princeze i mene za sve mame, žene, i buduće mame. 😘
BRAVO DIVNA PRIČA ! Hvala mami na ovoj priči želela je da ostane anonimna za javnost i ja to poštujem . Jako pozitivna priča !
autor priče . Anonimna Mama
izvor , devetmeseci.net
0 komentari:
Objavi komentar