JAKA PRIČA ! LAVICA !! Tek posle 7 dana od rođenja uzela sam svoju Iskru u ruke. Taj osećaj i danas pamtim..

Ćao Sonja…dugo je vremena prošlo od kada sam ti pisala svoju prvu priču o sinu Lazaru. Nakon njega je došla moja lavica Iskra. S obzirom da je i ona posebna zbog svoje borbenosti…dobila je svoju priču..doduše tek posle 10 meseci od kad se rodila. Htela sam da je podelim sa tobom kao i predhodnu. Veliki pozdrav..a ovo je naša priča.



Dugo mi je trebalo vremena da sednem i napišem priču o lavici Iskri…o mom Divu i velikom borcu. Naša druga priča počinje ovako…

Ubrzo nakom sto sam rodila sina Lazara,mog velikog borca(a tu priču smo vam već pričali tj pisali)…saznajem da sam opet u drugom stanju. Panika. Zbog prethodnog teškog i rizičnog porodjaja,trudnoće koju sam održavala..ne bih smela. Bar ne minimum godinu dana…a tek je prošlo 6 meseci. Ona je došla tako iznenada i neplanirano. Šok. Al’ nije bilo dileme…Lazar će početkom 2017.dobiti pojačanje.

U početku veliki strah,ali čudni su putevi Gospodnji.
Za divno čudo ova trudnoća prolazi sjajno…lagano i bez teškoća.
I tako prolaze dani…Lazar raste a sa njim i moj stomak. Doktor kaže – devojčica. Moj san da ću jednoga dana imati devojčicu Iskru uskoro će postati java.

Ne mogu reći da me nije bilo strah toga kako odgajati dve bebe u isto vreme,ali to je ono što sam oduvek želela. Naprosto ova trudnoća je bila toliko opuštena i drugačija(lakša) od prve da je nisam ni osetila do sedmog meseca. Bilo je naporno pratiti Lazara(bebu od nepunih godinu dana) u isto vreme paziti na sebe…ali nekako sve se izdrži.

Prolazi Lazarov rodjendan…odmiče i moja trudnoća..dolazi novembar. Ušla sam u osmi mesec i to veče otišla na redovnu kontrolu. Tih poslednjih 2-3 dana bio mi je povišen pritisak(inače uredan kroz celu trudnoću).

Doktor zakazuje prijem na patologiju radi pracenja(zbog prethodnog rizičnog porodjaja koji se završio abrupcijom posteljice usled povišenog pritiska). Sutradan 30.11.2016. odlazim na Klinički da odradim analize koje su bile neophodne,vraćam se kući i ležem da odmorim. Najednom počinje jak bol u stomaku…a ja(ne znajući u praksi kako izgledaju kontrakcije) mislim da mi se ide u toalet.

Počinje takav bol da ne mogu od njega da ustanem,stegao i ne pušta. Posle nekih 10-15min dovučem se nekako do sobe i uzmem telefon,pustim poruku suprugu da me boli stomak(dok je on u drugoj sobi uspavljivao sina). On dolazi i kada me je video insistira da odemo u bolnicu. Hvala mu na tome jer sam ja mislila proći će..a nije prolazilo.

Ne znam koliko je trajao sam put do bolnice,na ulasku me odmah vode u ambulantu i tamo me pregleda sjajni doktor Jakovljević(koji nam je obema spasao život). Konstatuje da nisam otvorena,ali na uz ne uspeva da nadje srane tonove bebi..Ja sva zbunjena,čujem kako govori da će morati carski rez(kontam logično jer je i prvi bio CR al’ ne kapiram da je hitno već mislim sad će mene na patologiju pa neka terapija da izguramo do devetog meseca).

Medjutim,stavljaju me na kolica…opet brzinom svetlosti me odvode u salu..tamo gomila ljudi…njih 10ak…galama..sve je brzo…hitno…mene uspavljuju.

Opet se dešava kao i sa prvom bebom da ne stižem ni pošteno da se uplašim jer je sve toliko brzo da jedva stižem da shvatim šta se oko mene dešava.
Posle nekog vreme,a imala sam utisak da me bude iz zimskog sna,čujem nečiji glas koji me doziva…ali nikako ne uspevam da otvorim oči. Pored mene je suprug..on je bio prvi koga sam ugledala nakon što sam uspela da otvorim oči. Teško me bude iz anestezije..mnogo teže nego posle prvog porodja. Kažu,beba je rodjena 7 nedelja pre vremena(početak 8og meseca,skoro dva meseca ranije). Teška 2kg i duga 41cm. Reanimirana po rodjenju. Za sad stabilno. I tu počinje naša borba.

Svaki sat je bio važan…svaki minut. Dva dana ležim na intenzivnoj jer ne uspevaju da mi spuste pritisak ispod 160. Odvojena sam od nje..ne mogu da je vidim…da je pomazim…da joj šapnem koliko je volim iako je još uvek nisam ni videla.
Dobijam tek sutra informacije. Njeni parametri potpuno nelogični…moj pritisak ne jenjava.
Kada sam pitala za razlog zbog kojeg se sve ovo desilo,doktor je samo rekao “jednostavno tvoje telo je počelo da odbacuje plod,da si stigla 15 minuta kasnije od nje NIŠTA,od tebe pitanje šta”. Kažu u toku CR pritisak isao i do 200.



I tako prolaze dane…i ja tek u petak uveče uspevam da vidim moju malenu mrvu(porodila se u sredu u 13.45h). Treći dan odlučuju da je prebace na IMD zbog nelogičnih parametara,povraćanja žutog sadržaja,odbijanja hrane. Sumnjaju na problem sa crevima,bubrege itd. Po prijemu na IMD smestaju je na hirurgiju gde je prate,ispituju..

Tek posle 7 dana od rodjenja uzela sam svoju Iskru u ruke. Taj osećaj i danas pamtim…pomešani strah i sreća.
Nakon 5 dana spuštaju na pedijatriju. Posete jednom dnevno na nekoliko minuta. Svakodnevni odlasci u posetu. Svakodnevni problemi sa kojima se ona susretala…i jedan po jedan kao lavica pobedjivala(od tzv problema sa bubrezima,crevima,sumnje na diskraniju,urinarnih infekcija,sepse itd…kaliranja i dobijanja na kilaži.

Svega je tu bilo..mnogo problema..mnogo straha..ali i ogromne vere i nade da će na kraju izaći kao lavica i pobednik. I jeste! Nakon 27 dana u bolnici konačno je otpuštaju kući…sa 2200g.

Njenu prvu Novu godinu dočekali smo zajedno kao porodica. Naša borba se nastavila i po otpuštanju. Redovni odlasci na kontrole kod oftalmologa,neurohirurga, vežbe kod fizijatra,pregledi i praćenja kod pedijatra. Pobedjivanje svih dijagnoza,od hipotonije do hipertonije… Svega je tu bilo. Ali ona se borila i izborila. Rasla i napredovala. Bila voljena mažena i pažena..svakim danom sve više i više.



Danas je to beba od godinu dana  .Ni po čemu drugačija od ostalih terminskih beba. Propuzala sa 7 meseci(ku 5),sa 8 stala na noge(ku 6), sa 9(ku 7) počela da šeta uz nameštaj. Pravi mali nasmejani zvrk sa najlepšom rupicom na levom obrazu…plavooka vragolanka.

Moj Div, moj borac…heroj i pobednik..Lavica…moja Iskra života,ljubavi,sreće,zdravlja,vere i nade…svega onoga najlepšeg,najvrednijeg i najdragocenijeg na ovom svetu 💖 ponosna sam sto sam njema mama…i što me je naučila kako u životu uvek moraš biti borac! 💖 Iskra = ljubav = život = sreća! 💖

A OVO JE PRVA PRIČA MAMA VESNE I MALOG BORCA LAZE

“Sreća se piše njegovim imenom”.
Porukica za sve mame koje prolaze kroz ovo

loading...

Drage mame…pratite i osluškujte svoje telo..jer ono vam šalje jasne poruke…ni jednu promenu koja vam se dešava ne shvatajte zdravo za gotovo. Redovne kontrole, briga o sebi…svedite na minimum sve ono što vaše telo umara. I čim primetite neku promenu pravac kod dr. Nas je u ovom slučaju spasila brza reakcija,to što nismo čekali nego smo odmah otišli u bolnicu… Budite sebi i svom detetu najbolji drug tako što ćete brinuti o sebi…budite hrabri i iznad svega mislite pozitivno! ❤



BRAVO ! LAVICA . Iako je imala loše iskustvo sa prvom trudnoćom , bila je hrabra i sa drugom , opet je prošla kroz istu bol , strepnju , brigu i opet se izborila . Žena , majka kraljica ! Hvala mojoj dragoj Vesni što je podelila i drugu priču sa nama ❤

autor priče . Mama Vesna

izvor , devetmeseci.net

interviju radila urednica sajta Sonja Milekić