travnja 30, 2019
Da se bebe smeju da bi upravljale roditeljima, tvrdio sam još pre petnaest godina, a tek 2014. su sprovedena naučna istraživanja koja su to i eksperimentalno potvrdila. Na univerzitetu u San Dijegu dokazano je da se bebe ne osmehuju tek tako nego sa jasnim ciljem: konkretno zbog toga da bi im odrasli uzvratili na isti način.
loading...
U eksperimentu je učestvovalo 13 majki sa svojim četvoromesečnim bebama, kao i dobrovoljci koji su radili sa lutkama-robotima koje liče na prave bebe. Zadatak naučnika bio je da utvrde zbog čega se bebe smeju: da li to čine tek tako? Ili reaguju na okolnosti?Rezultati su u dobroj meri bili neočekivani. Kao prvo, pokazalo se da bebe, u pogledu odnosa s roditeljima, nisu male slatke blesice, nego potkovani stručnjaci. Ponašaju se kao profesionalni komičari koji razumeju u kom je času publika najotvorenija za ovu ili onu šalu. Konkretno – dete se osmehuje mami odnosno tati tačno onda kada su mama odnosno tata raspoloženi da odgovore na isti način, a naročito kada su spremni da se bebi na taj način obraćaju duže vreme. Ovi mali „stručnjaci“ sa svoja četiri meseca već odlično znaju u kom trenutku i na koji način pogledati u roditelja da bi privukli maksimum njegove pažnje.
Istraživanje je pokazalo da se bebe ni u kom slučaju ne osmehuju tek tako i da to ne čine zato što eto vole da se smeju i raduju, već imaju konkretan cilj – da zauzvrat dobiju osmeh od roditelja. Ispostavilo se da mame i bebe imaju različite strategije. Dok je mamina strategija „da se što više jedno drugom osmehujemo“, bebeća strategija glasi „da mi se roditelji što više osmehuju, da dobijem što više njihovih osmeha“.
Bebe dakle nemaju potrebu da se osmehuju tek tako. One imaju jasan cilj: dobiti što više osmehivanja roditelja, i upravo to i dobijaju!
Nikolaj Ivanovič Kozlov, dr psihologije, profesor i rektor Univerziteta praktične psihologije; oženjen, otac petoro dece
Izvor: Detinjarije.com
0 komentari:
Objavi komentar